Симболи имају изузетан значај у Слободном зидарству, што потврђује једна сјајна дефиниција која каже да је Слободно зидарство наука о моралу, под велом алегорије и илустрована симболима. Када је о симболима реч, и ако нам се ова дефиниција свиђа, можемо и саму алегорију назвати вербалним симболизмом. Она је симбол једне идеје или групе идеја која није представљена у мислима као објективна и видљива форма, већ је обучена у језик и изложена у наративној форми. Са оваквим схватањем алегорије можемо приступити и измени дефиниције од које смо почели и изрећи је на следећи начин: ”Слободно зидарство је наука о моралу, развијена и одевена у древни метод симболизма”.

Једна од најјаснијих и сажетијих дефиниција симбола је да је симбол “вечити, видљиви знак, са којим су повезана духовна осећања, емоције или идеје”. Симболи су почетак сваког учења, како на индивидуалном нивоу, тако и на оном општем - цивилизацијском. Као што неразвијеном детињем уму авион постаје симбол за слово А, тако су и у почетним фазама људске цивилизације сви предлози и све понуде: теолошке, политичке или научне биле изражене у форми симбола. Тако су и прве религије биле симболичке. Велики историчар филозофије Гроте је приметио: ”У време док је језик био у недозрелој форми, видљиви симболи су били најживотније средство деловања у главама прималаца поруке”. Симболи су, дакле, постали јако важни и широко распрострањени јер су се лако препознавали и разумели. У Јеванђељу по Филипу (ранохришћански текст нађен у Наг Хамадију, у Египту) забележене су следеће речи Исуса Христа: “Истина није дошла на свет гола, већ у моделима и сликама. Нико је ни на један други начин неће примити“.

Масонерија је, као веома старо братство, током столећа створила и развила своју сопствену “визуелну сценографију”, али ваља напоменути да када се ради о симболима, ниједан појединац не може говорити у име Слободног зидарства, већ само може изражавати своје личне ставове који могу, али и не морају бити у сагласности са ставовима друге браће. На исти начин, Слободно зидарство не намеће значење својих симбола, иако за већину њих постоји јасан консензус о томе шта представља њихово темељно симболичко значење. Временом се, међутим, и унутар Слободног зидарства створила занимљива и контрадикторна ситуација - да симболи настављају да се употребљавају али да се њихово значење и смисао све мање разумеју. Симболи који се најчешће повезују са Слободним зидарством су Угломер и Шестар, који заједно са Књигом Светог закона чине Три Велика Светла Слободног зидарства.

За масоне су ови симболи од изузетног значаја. Они произлазе из радног алата који је вековима, чак и миленијумима, коришћен од стране оперативних зидара, а чију симболику је касније прихватило и развијало спекулативно Слободно зидарство. Симболика ових алата је јако дубока и далека, и потиче из давних времена, много пре појаве Слободног зидарства. Менције, следбеник Конфучија, у шестој књизи своје филозофије пише: ”Мајстор градитељ се, учећи шегрте, користи шестаром и угломером. И ви, који учествујете у тежњи за мудрошћу, морате такође користити шестар и угломер”. У многим средњевековним катедралама сликари су осликали Христа са виском, шестаром и угломером у руци. Тако у катедрали Санта Кроће у Фиренци, изнад главног портала, насликан је Исус који у руци држи угломер, који је знак његове божанске креативне снаге. Године 1830, током реконструкције једног старог моста у граду Лимерик у Ирској, зидари су испод камена темељца открили стари бакарни угломер, датиран на 1517. годину, на коме је угравиран натпис: ”Стремићу животу у љубави и бризи, према виску и угломеру”. Израз “живети према угломеру” препознаје се широм света међу масонима, као метафора за исправан живот и морално владање. Масонски ритуал нас учи да “наше поступке градимо под правим углом помоћу угломера врлине”.

Угломер, будући да означава више димензија, хоризонталну и вертикалну, симболизује простор. Како служи само за цртање четвороугаоних и правоугаоних ликова, истовремено симболизује и исправност и поштовање закона и правила. Као алат и инструмент, примењив је за равне површине и тако погодан за Геометрију - премеравање Земље. Како се некада сматрало да је Земља равна плоча, угломер је сматран најбољим алатом за њено мерење.

У грађевинарству, угломер је коришћен за одређивање тачности правог угла. Занимљиво је да у природи нигде не постоји савршени прав угао. Њега може створити само човек који располаже знањима и који користи прикладне алате. У Масонерији, угломер обешен о ленту старешине ложе означава да његове одлуке морају бити у складу са правилима Реда, и да он може да делује само на исправан начин.

Шестар је алат неопходан за цртање кругова и његових делова, и многи средњевековни рукописи показују мајстора зидара са шестаром и угломером у руци. Шестар по својим могућностима кореспондира са сферама и сферним површинама па се примењује у сферној тригонометрији, грани математике која се бави небом и орбитама небеских тела. Отуда и веза шестара и неба, шестара и човекове више, духовне сфере.

Важно је рећи и то да у Масонерији степен отворености шестара симболише могућност и степен спознаје. Тако, угао од 45 степени одговара осмини, угао од 60 степени шестини, а угао од 90 степени четвртини. Ограничавајући отвор шестара на највише 90 степени масони показују границе које човек не треба да прекорачи. Истовремено, угао од 90 степени опонаша угломер, симбол материје. Отвор шестара од 45 степени показује да материја још није савладана, а отвор од 90 степени представља потпуно остварење равнотеже између две снаге, јер шестар постаје тачан угломер.

Шестар је симбол духа, његове власти и надмоћи над материјом, а мајстор масон је у улози посредника између шестара и угломера. У Масонерији се каже да шестар треба да употребимо да “опишемо кружницу око наших жеља, и задржимо страсти у дужним границама са целим човечанством”.

Шестар и угломер посматрани заједно јесу у неодвојивој симболичкој вези. Сагласно симболизму круга који чини шестар, односно четвороугла који настаје радом помоћу угломера, шестар се доводи у везу са одређивањем времена, а угломер са одређивањем простора. Поред односа духовног и материјалног, уздржаности и моралне исправности, времена и простора, космичког и земаљског, однос угломера и шестара јесте и однос мушког принципа, који симболизује шестар, и женског принципа који симболизује угломер.

Међусобни положај шестара и угломера симболишу и различита стања у којима се налази слободни зидар наспрам материјалних и духовних снага. Ако је угломер положен на шестар, материја влада духом. Ако су шестар и угломер укрштени, те две снаге су уравнотежене, а ако је шестар положен на угломер, то је знак духовне надмоћи.

У масонској традицији се између шестара и угломера веома често налази слово “G”, чија су тумачења бројна и различита. У англосаксонској Масонерији је доминантно схватање да слово “G” означава Бога – Великог Архитекту, у складу са почетним словом речи Год, али има и другачијих семантичких схватања, која слово “G” сматрају почетним словом речи Goodness која означава доброту, суштинску одлику слободних зидара. Постоји још једно занимЉиво језичко тумачење према коме слово “G” потиче од старе шкотске речи Greegriment која означава хармонију или слогу.

Друго важно тумачење говори о слову “G” као првом слову речи Геометрија, основи оперативног заната који је изнедрио модерну Масонерију. По трећим тумачењима, слово “G” је настало као почетно слово грчке речи Гносис која означава знање и сазнање, толико важне у Слободном зидарству.

Сврха симбола није да помогне онима који пролазе кроз ритуал да комуницирају са нечим са чиме се другачије не би могло комуницирати. Њихова улога је да нас науче и подстакну да опажамо на другачијем нивоу, да трансцендирамо материјалну раван и свест, и концентришемо се на духовно и несвесно. Другим речима, само ако смо способни да схватимо дубља значења наших мисли и дела, можемо их употребити за наш духовни раст.