Корени Древног и Прихваћеног Шкотског Обреда (ритуала) задиру далеко у прошлост, а учења и симболизам које садржи претходе хиљадама година његовом формалном конституисању. Он је збир знакова, симбола и записа, питања и одговора, трагања и искустава многих посвећеника и мудраца, који су исклесали систем вредности за који се може рећи да је постао чврст као планине и трајан као звезде. Његови трагови се налазе на гробовима и храмовима Индије, на рушевинама Нубеје, у долини Нила, у Халдеји, Асирији, Персији, Грчкој, Риму, чак и у древном и далеком Мексику.

Настанак Обреда каквог познајемо данас, води нас у Француску, и почетак XVIII века. За време политичких превирања у Шкотској током XVII и XVIII века, припадници краљевске куће Стјуарт и многи шкотски масони су напустили домовину и избегли у Француску, која је са својом снажном и бројном аристократијом и богатим друштвеним животом била веома погодно тле за ширење Масонерије. То је време када се формирају и развијају различити ритуали и степени, сваки од њих са својом причом, симболиком, циљем и поуком.

1728. године појављује се Ремзијев Обред (који се такође назива и Обред Бујона), који је добио име по шкотском витезу Мајкл Ендрју Ремзију (Michael Andrew Ramsey), човеку велике ширине и образовања. Ремзи је био познат по својој беседи у којој указује на порекло Масонерије од Витеза Темплара. Велике заслуге за овај Обред има и Чарлс Редклиф – Лорд од Дервентвотера (Charles Radcliffe - Earl of Derwentwater), који је од 1736. до 1738. био Велики Мајстор Велике Ложе Француске. Ремзијев Обред је поред три симболичка степена (Ученик, Помоћник, Мајстор) имао и три додатна степена: 4° Мајстор Шкот (једно од тумачења је да је захваљујући овом називу касније и читав Ред добио предзнак Шкотски), 5° Искушеник, 6° Витез Темплар. Овај Ритуал је био основа на коју ће се у наредним годинама надоградити други виши степени. У Француској тога времена бујају ритуали и ложе виших степена, посебно у Бордоу и Лиону, где се по први пут јавља степен Кадоша (Кађоша) 1741. године, један од кључних степена Древног и Прихваћеног Шкотског Обреда.

Године 1758, неколико угледних масона, носилаца тзв. Шкотских високих степена, оснива Суверени Савет Императора Истока и Запада – Преузвишена Шкотска Мајка Ложа. 1761. године Савет усваја степен Кадоша, а 1768. године степен Најузвишенијег Принца Краљевске Тајне. Савет је заокружио Шкотске високе степене и укључио их у тзв. Ритуал Савршенства који је имао 25 степена, од којих су се 22 називала вишим степенима, док су прва три степена припадала симболичким ложама.

1761. године Суверени Савет Императора Истока и Запада издао је Патент Изасланика и Великог Инспектора трговцу из Бордоа Етјену Морену (Етиенне Морин) којим му се дају овлашћења да успостави Ритуал Савршенства у западној хемисфери (Америци и Антилима), као и право да браћи у Америци додели степене Генералног Инспектора и његових заменика. Захваљујући његовом вредном раду установљене су ложе Савршенства у Домиканској Републици, а захваљујући посвећености његовог заменика Хенри Ендрју Френкена (Henry Andrew Francken), ложе Савршенства су формиране у градовима у Америци: Њу Орлеансу, Филаделфији и Чарлстону.

Етјен Морен је у периоду од 1761. до 1768. допунио Ритуал Савршенства са још осам нових степена (неке је узео из примитивног Шкотског Ритуала, а неке је сам створио), чиме је настао Древни и Прихваћени Шкотски Обред од тридесет три степена, који се као такав од 1786. године шири по целом свету.

Суверени Савет Императора Истока и Запада постоји до 1782. године после чега му се губи сваки траг.

1. маја 1786. године у Берлину су донете Велике Конституције Древног и Прихваћеног Шкотског Обреда. Великим Конституцијама се предвиђа да Ритуал садржи тридесет три степена, да носи назив Древни и Прихваћени Шкотски Обред, и да њиме управља Врховни Савет. На тај начин се први пут формира Врховни Савет састављен од браће на 33°. Велике Конституције додељују право носиоцима тридесет трећег степена да формирају друге Врховне Савете и уздижу другу браћу на 33°. Велике Конституције је потписао Краљ Пруске Фридрих Велики, и то као Суверени Велики Генерални Инспектор Древног и Прихваћеног Шкотског Обреда. Правила утврђена Великим Конституцијама примењују се и данас.

У периоду од 1796. до 1798. у Санто Домингу, у Антилима, Гроф Александар Франсоа Огист де Грас - Маркиз де Тили, (Conte Alexandre Francois Auguste de Grasse - Marquis de Tilly) формира Врховни Савет Француске Западне Индије и Острва Ветрова.

Први Врховни Савет на тлу Америке, састављен од девет чланова, инаугурисан је у Чарлстону (Јужна Каролина, САД) 31. маја 1801. године, а један од његових оснивача је Маркиз Грас - Тили, који постаје Заменик Гранд Командера. Мото овог Врховног Савета је био Ред из Хаоса (Ordo ab Chao), који се задржао до данас. 22. децембра 1804. године Врховни Савет је формиран и у Француској, а први Суверени Гранд Командер је био управо Маркиз Грас - Тили. Врховни Савет је 1805. формиран у Италији, 1809. у Шпанији и 1817. у Белгији.

Данашњи Древни и Прихваћени Шкотски Обред је настао даљим развојем и преплитањем различитих обреда тога времена. Заслуге за његово уобличавање као јединствене целине из једног помало хаотичног мноштва ритуала и рукописа великим делом се могу приписати Алберту Пајку (Алберт Пике, 1809-1891), Сувереном Гранд Командеру Јужне Јурисдикције (САД) и изузетном слободнозидарском мислиоцу. Алберт Пајк је био Суверени Гранд Командер Јужне Јурисдикције пуне 32 године.

1912. године је успостављен Врховни Савет Краљевине Србије, у Долини Београда, а по Патенту Врховног Савета Грчке. Први Гранд Командер Врховног Савета Краљевине Србије био је уважени брат Ђорђе Вајферт. Настављач традиције Врховног Савета Краљевине Србије, данас у Републици Србији, је Врховни Савет 33º Древног и Прихваћеног Шкотског Реда Србије.

У оквиру Древног и Прихваћеног Шкотског Обреда, потпуни ауторитет над прва три симболичка степена (Ученик, Помоћник, Мајстор) има Велика Ложа, док ауторитет над ложама које раде на вишим степенима има Врховни Савет. У организационом смислу они чине две суверене и независне целине, али у духовном и филозофском смислу они представљају јединство, које дели заједнички циљ: унапређивање и неговање етичких вредности, као истинске мисије Слободног зидарства.

Веома је важно нагласити још једну ствар: ниједан обред, па ни Шкотски, не може једног човека учинити већим масоном него што га чини припадност симболичкој, Плавој ложи. Степени Шкотског Обреда су само нумерички већи од првог, другог и трећег степена, али ни у ком случају нису од њих важнији. Највећи ауторитет и мислилац Древног и Прихваћеног Шкотског Обреда – Алберт Пајк је рекао: “Сада је можда касно да променимо терминологију која је постала општеприхваћена, али не треба да учинимо грешку и помислимо да је масон 33º по било чему виши од мајстора масона, а посебно од старешине ложе. Сви ми који смо у Братству треба да покажемо својим речима и делима да је Велики Мајстор у оквиру своје Обедијенције и својих надлежности највиши официр и највећи ауторитет који је свет икада видео, и који ће видети.”

Да закључимо: Древни и Прихваћени Шкотски Обред је специфично алегоријско путовање у драмској форми, поход у личном развоју, који кроз тридесет три степена преноси важне моралне и духовне поуке, и један од два огранка Масонерије (поред Ритуала Јорка) у коме мајстор масон може да повећава и усавршава знања која је стекао у прва три степена. На основу ове чињенице, посвећеној, оданој, вредној и амбициозној браћи можемо само упутити поруку: Путовање се наставља…